Mapa grada je mapa mojih promašaja
Ovde sam, ispred Pravnog fakulteta
Propustio savršeni poljubac
Pod decembarskim snegom
Devojke guste, tamne kose
I očiju divljih kao Irsko more
Bilo je to pred poslednji rat
Za sada
Nedaleko odatle, iza KST-a
Gospođica Svejedno
Je klekla preda mnom
I uzela ustima moj ud
I mesec dana mog života
U besmislenoj vezi
A tu, kod Vuka,
Držala mi je, imena joj se ne sećam,
Predavanja o književnosti
I banalnosti
Oralnih ludorija,
U ulici Kraljice Marije
Stolovala je Gospodarica Od Antikviteta
Triput sam joj se vraćao
Bez većeg uspeha
I to je dovoljno o njoj,
Daleko, na drugom kraju grada
U garsonjeri s pogledom na Dunav
Lečio sam se od Domine
Među nogama drhtave artistkinje
I ona se lečila sa mnom
Tela su nam ječala
Slatkim bolom
A reči bežale od pameti
I rastali smo se još bolesniji
I tu sam se negde
Setio kako je pre deset godina
Sve bilo lako, kad sam
Prvi put dotakao njenu kratku
Crvenu kosu i spustio poljubac
Na usne bez karmina
U ulici u kojoj sam odrastao
Bilo je skoro besplatno
Otandrkao sam tramvajem
Do Senjaka
Spoznao ograničenost
Ljudskih tela u studentskoj sobici
Buduće doktorke iz Niša
Bez daha trčao
Kao lud veslao
Do Ada Huje
I kupao se s mojom groficom
U ledenoj noći
Punoj zadovoljstva i stida
Samo jednoj
Skrivao se u trsci na drugoj strani
Kao odbegli maroder
Vrebajući sledeću
Koja će znati i moći više
I ostaviti me poraženog
Svojim praštanjem
Brzim hodom sam nastavio
Do Gardoša
I novog snošaja
Vremena za veze
Kao da je ponestajalo
I prokleta linija 17
Je, sve do Medakovića,
Posuta ljubičastim tačkama
Ludila u dvoje:
Svađama u autobusima,
Raskidima na stanicama,
Mojim pijanim trabunjanjima
O razumevanju i ljubavi,
Ali, ponovo sam
Na mojoj strani reke
Iza leđa su mi dve drugarcice
Koje sam voleo u isto vreme
I to im otkrio sa zakašnjenjem
Od tri meseca svakoj
Ni tu, u mojim brdima
Nisam siguran,
Zaobilazim hostel
U kojem je Dugonoga bila zaključana
Kao u zamku Plavobradog,
Ne prepoznaju me neke ulice,
Ne vide me neke žene,
Izbegavam pogled
Tirkiznih očiju na liniji 25
Teši me što su joj kestenjaste kovrdže
Prošarane sedim
A zadnjica primetno veća,
Mala osveta za prevaru,
Kao da sam ja pa bio veran,
Kao da tolike moje veze
Nisu nastale iz prevare,
Kao da su postojali čisti računi,
Kao da se na kantaru
Merilo ko daje više a ko manje,
Kao da je postojalo nešto više
Od ubijanja vremena
I maznog protezanja tela
Do sledećeg mačijeg skoka,
Kao da će svaka doći
U pesmu
A neće
Velika je mapa ovog grada
Šarena od tačaka
Ljubičastih –ludih
Crvenih – ljuvenih
Zelenih- žučnih
Plavih-melanholičnih
Žutih-ljubomornih
Velika je mapa
Sva od mraka